Pre nego što počnem da vam pišem o svojim ličnim, iz-prve-ruke iskustvima u organizovanju sopstvene svadbe, najpre želim da se upoznamo. Naime, moje tekstove već neko vreme možete da čitate na ovom blogu, a sada ću sa vama deliti iskustva koja sam imala prilikom ovog nimalo naivnog logističkog poduhvata poznatog kao organizacija venčanja. Primetićete kako umem da dam strašno dobre savete drugim ženama, a onda kad dođe red na mene da ih primenim, ponašam se kao muva bez glave. Pa da počnemo. 🙂
Moja svadba zakazana je za prvu polovinu septembra, a njenu organizaciju započela sam početkom aprila. Znam, nisam počela da radim domaći na vreme, što se pokazalo kao dodatni izvor stresa. Svadba je inicijalno bila planirana za maj ili jun, ali usled različitih okolnosti, ona je ipak pomerena za septembar.
Prva stvar koju smo, naivno (iako sam znala kako stvari treba da se odvijaju, što me čini samo još većim tupadžijom), moj budući mladoženja i ja uradili jeste rezervisali restoran. Dobili smo zgodan termin, prihvatili ga i uspeli da rezervišemo lep prostor koji će baš odgovarati našim potrebama. OK, jedna od najvećih stavki bila je štiklirana kao označena. Ostao je bend. Hm, koliko teško će biti pronaći bend u Novom Sadu koji će biti slobodan sredinom septembra? Ispostaviće se – skoro pa nemoguće.
Moja želja je bila da imamo bend koji će biti malo alternativniji, što bi bilo sasvim prihvatljivo da je svadba brojala oko 60 zvanica, mahom našeg društva, kao što je bila jedna od opcija. No, na kraju smo se ipak odlučili za nešto veću svadbu – od oko 150 gostiju. Starosna struktura tih gostiju je takva da sigurno ne bi svi predano kao ja đipali uz Dorse. Hajde da probamo onda da nađemo neki bend koji svira SVE, šta god to značilo.
Nakon što sam iščitala sve što se na internetu iščitati može o potrazi za bendom, obišla oko cirka 200 sajtova različitih bendova (većina ih na sajtovima ima kalendar nastupa), shvatili smo da je to nemoguća misija, što sam videla kao odličnu priliku da ipak proguram svoju ideju o alternativnom bendu. O jednom takvom bendu pričala mi je kuma – kako je bila na svadbi na kojoj su napravili neverovatno dobru atmosferu. Pronašli smo ime benda i kontaktirali ih. Sve je bilo prihvatljivo – bili su slobodni za taj dan, cena im je bila prihvatljiva, a uz to su nam rekli da obično na svadbama sarađuju sa tamburašima, kako bi se ipak ispoštovao taj deo da na svadbi bude i malo meraka, što je takođe zvučalo odlično. Kontaktirali smo i tamburaše i dobili sve informacije, ali konačnu odluku o tome da ih angažujemo još uvek nismo doneli, čekajući ne znam šta, valjda da nas kontaktiraju Zdravko Čolić i Deep Purple da kažu da će ipak oni da sviraju na našoj svadbi. Zdravko za merak, Purple za đipanje. No, čudna mi čuda, to se ipak nije desilo.
Tumblr
A onda je krenula panika. Šta ako se to ipak ne svidi gostima? Šta ako se smore, ako mi, mladenci, budemo jedini kojima se sviđa muzika? Šta ako sad pozovem bendove i neko ih je BAŠ JUČE rezervisao? Kao za inat, baš tada je objavljen moj tekst na ovom blogu o tome šta raditi ako ti muzika na svadbi bude promašaj. To sam (sujeverjem kome inače nisam sklona, ali u trenutku panike i te kako me je zveknulo u glavu) protumačila kao znak. O, ne, muzika će nam biti s*anje i sve će da ode dođavola! Zašto nismo ranije počeli sa organizacijom?!
Ipak, sastanak sa jednim članom tog inače supercool benda nam je vratio nadu u to da će ipak sve da protekne super. Mislim, koje opcije imam nego da verujem u to? Zašto da ne, tu su i tamburaši i zajedno mogu da naprave muzički miks koji će da se svidi većini gostiju. Uostalom, naše društvo će da igra bez obzira na sve, a oni koji neće da igraju, neće to činiti verovatno ni da im peva omiljeni pevač na uvce.
Muzika je bila rešena, hej, ipak ćemo imati bend, ne jedan, nego dva, po ceni čak nižoj od one koja bi nas dočekala da smo uzeli jedan, popularan, show bend koji svira sve od Silvane do Nirvane. Hajde da štikliram i tu stavku i da odem da spavam jedno mesec dana.
Elem, svakako sam zagovornik kompromisa, ali za mene nije kompromis da ludim na sopstvenoj svadbi slušajući turbofolk (što, naravno, ne mora da bude slučaj ni sa mainstream bendovima), samo zato što NEKI gosti možda to očekuju. Ne može i tačka.
Najgore je prošlo, sad još samo… matičar, venčanica, dekoracija mladenačkog stola (celu salu će restoran, hvala im)… cipele, veš, šminka, frizura… odelo za mladoženju i još sto đavola o kojima sad ne moram da mislim… jer imam vremena. Oh, imam li vremena?!
Ma, imam. Idem da gledam seriju.
Nema komentara još uvek. Budite prvi!