Ukoliko niste jedna od onih mladih koje se udaju samo radi novca (svakako vam želimo sve najbolje!) ili oboje niste finansijski fenomenalno dobrostojeći par, onda imate nekakav svadbeni budžet, koji će biti glavni sudija u odlukama poput koliko nula na kraju će imati cifra kojom ćeš platiti venčanicu i da li će na svadbi da ti svira lokalni bend ili neka mnogo važna faca.
Budžet za svadbu je, dakle, veoma važan i od njegovog formiranja zavisiće mnoge stvari. Nepisani običaji koji se danas u navećoj meri sprovode, nalažu da svadbu najčešće finansiraju roditelji samih mladenaca, a danas tu to ponekad i sami mladenci. Najčešće je po sredi dogovor – jedna strana može da plati određene stavke, a druga ostale. Naravno, pritom se vodi računa o finansijskim mogućnostima obe strane.
Svadbu može u potpunosti da finansira i jedna strana, ukoliko je takav dogovor. To može da predstavlja problem za drugu stranu, koja se može osećati isključeno iz priče o organizaciji svadbe. Može se osećati čak i pomalo “bez veze”. Zato je na mladoj i na mladoženji da “ispeglaju” sve potencijalne probleme koji u ovakvim situacijama mogu nastati. Na primer, ako jedna strana skromnije finansijski učestvuje u svadbi (ali ne zato što tako želi, već zato što su okolnosti takve), ona može (opet, ukoliko želi) da pomogne oko drugih stvari – dekoracija, odabira menija ili svih onih stvari vezanih za svadbu, a oko kojih je najčešće potrebna pomoć ili mišljenje treće strane.
Naravno, u slučaju da roditelji jedne strane ne mogu da finansiraju želje svog deteta koje se ženi ili udaje, i na detetu je da ne zahteva baš mleko od ptice, a zna da mu roditelji rade za minimalac u propalom državnom preduzeću. To je stvar obzira koja prevazilazi priču o finansiranju svadbe, a u nju se lako može uključiti i priča o tome da ukoliko to pomenuto dete koje se ženi ili udaje zaista želi nezaboravnu žurku za koju će mu/joj trebati cifra sa pozamašnim brojem nula na kraju, onda se za istu može i sam/a pobrinuti.
Ovakva vrsta dogovora je odlična vežba za dalju komunikaciju između dveju porodica koje se venčanjem na neki način spajaju, ali i za same buduće supružnike. Finansije i novac obično su teme koje mogu da izazovu mnogo nesuglasica i među najbližima i nisu baš tema koja se lako poteže. Upravo zbog toga, ukoliko komunikacija o plaćanju svadbe od samog početka bude otvorena, to može značiti prvi značajan korak ka uspostavljanju iskrenih i prijateljskih odnosa između dve porodice i svih njenih članova.
Nema komentara još uvek. Budite prvi!