Iskrena ispovest: “Udala sam se zbog novca i nije mi žao”

Kada se neka devojka uda zbog novca, može da očekuje razne komentare. “Sponzoruša”, “kurva”, “jadnica” – to su samo neki od epiteta koje sam zaradila udajom. DA, udala sam se zbog para i ne grize me savest ni najmanje. Pre navale besnih komentara, možda nije loše da čujete celu priču. Otac mi je bio muzičar. Obećavali su mu veliku karijeru pijaniste, ali se to nije dogodilo. Moja majka i on su bili ludo zaljubljeni, mladi i siromašni. Tatini nisu imali novca da ga pošalju na ruski konzervatorijum, tako da je otac mene i moje dve sestre podigao davajući razmaženoj dečurliji sa Vračara časove klavira i nervirao se kada vidi Iva Pogorelića na televiziji.

Naravno da se sa godinama frustrirao. Počeo je da pije. Jako romantično – dva studenta muzike se zaljube i venčaju. A šta se desi nakon “happy end-a”? Pijan otac, neretko rasplakana majka, devedesete, isključeno grejanje, kukanje kod rodbine za 200 evra da platimo struju i kupimo mleko.

Sad-bwBaš kao i moj otac, i ja sam talentovana pijanistkinja. Od majke sam nasledila glas. O studiranju ipak nije bilo ni govora, jer sam morala da se zaposlim u butiku da bi moji roditelji, koji su se venčali iz ljubavi imali šta da jedu i da bi izlečili mog oca od ciroze.

Inače, često danas pomislim da je njihov brak bio krajnje neodgovoran postupak.

Tu sam se zaljubila prvi put. Dečko je živeo u zgradi iznad butika. Bio je stariji od mene dve godine i studirao je građevinu. Dobar momak i stvarno lep.Međutim, ni on ni ja nismo imali novca za kafiće niti prazan stan. Tako smo se šetali po parkovima, išli na Dunav, Beer Fest… Nevinost sam izgubila sa njim, u čamcu na Savi (nije baš Tisa, ali dobro). Posle toga, on je stalno želeo da vodimo ljubav, što je razumljivo. Međutim, kada me je “napao” u toi-toi toaletu, osetila sam se stvarno poniženo. Tada smo već bili zajedno dve godine.

Razmislila sam kako će izgledati moj život ako ostanem sa njim. Kažu, poštene devojke se udaju iz ljubavi. Moja majka se udala iz ljubavi, ali ne znam koliko je pošteno to prema mojim sestrama i meni. Sve noći koje smo provele učeći uz sveću i bez struje, nadmeni pogledi prijatelja i rodbine kojima dugujemo novac… Odlučila sam da ću svojoj deci obezbediti šansu da ostvare sve svoje snove – da sviraju klavir ako im se svira, da igraju odbojku ako im se igra, da nikada ne zavise ni od koga.

Odlučila sam da ostavim svog dečka i nije mi bilo lako. Plakala sam danima i počela da radim dve smene u butiku da bih mogla da studiram iduće godine. Upisala sam ekonomiju. U trećoj godini studija, koje sam završavala teškom mukom, upoznala sam prijatelja svog profesora, mog današnjeg muža. Fizički mi se uopšte nije dopao, a iako se družio sa profesorima, ne mogu reći da je preterano obrazovan.

novac-dinari-5_500x300

Ne zna ko je Barišnjikov, misli da je Debisi pisac, a za većinu klasičnih kompozicija misli verovatno da ih je komponovala Nokia. Upoznali smo se tako što mi je dao maramicu kada sam pala ispit i plakala ispred fakulteta. Naime, pala sam ispit koji mi je bio uslov za budžet i mislila sam da je to kraj mog studiranja. Ja sam se pozdravljala sa budućnošću, a o mi je rekao da nema razloga da plačem, jer čak i ako ne završim fakultet, uradila sam veliku stvar – probala sam.

Kada sam došla da pokupim dokumente sa fakulteta, rekli su mi da mi je školarina plaćena. Tri meseca nisam imala pojma ko je to uradio, ali onda sam ga srela i pitao me je kako fakultet. Nikada mi nije reka da je to bio on, ali tada je već bilo jasno kao dan.

Počeli smo da se viđamo i ja sam iskreno rekla da nisam zaljubljena u njega i da patim još uvek za nekim drugim. On mi je rekao da je strpljiv i da će mi ako ništa, uvek biti prijatelj. Rekao mi je da ovako vredna i lepa devojka zaslužuje da je neko čuva i da će to biti on. Odmah sam ga poljubila. Nikada se nisam zaljubila u njega. Šest meseci kasnije smo se venčali. Nakon nekog dužeg vremena suživota, počela sam strašno da ga volim i da ga poštujem više nego ikoga koga poznajem.

5ff029ce873777bc50273b96aa338d37U braku smo sada već pet godina i imamo ćerkicu Hanu. Hana je jedno srećno, bezbrižno dete koje ima dvoje stabilnih roditelja koji su nadasve dobri prijatelji. On  moožda nije Bred Pit, stariji je od mene 12 godina i odavno nema kosu, ali je dobar čovek koji dobro vodi računa o meni i našem detetu. Radi 10 do 12 sati dnevno i sve što ima je pošteno i krvavo zaradio. Pod krvavo, ne mislim na kriminal. Između nas nema ne znam ni ja kakve strasti, ali nema ni mržnje ili ljubomore. Radim sve što mogu da ga usrećim i on meni vraća istom merom.

Kada neko vidi mene pored njega, često kažu da sam sponzoruša. Kada se pogledam u ogledalo, ja vidim srećnu majku i srećnu ženu u čijoj kući uvek ima struje, hrane i sredstava za ostvarivanje dečijih snova moje male Hane.

foto: Tumblr

Pročitajte i sledeće preporučene tekstove:
Komentari (3)
  1. Jovana

    Uz sve duzno postovanje, kako je tvoja porodica zivela, danas zivi svaka druga u Srbiji. Drago mi je da si srecna, ali ne vidim kako se salje pametna poruka mladima. Udajom do spokoja?

  2. rk

    Protracen zivot!

  3. Diana

    Iskreno, smatram da svako ima pravo na svoj izbor u zivotu. Ja sam udata za muskarca koji je od mene stariji 15 godina. Udala sam se iz ljubavi koju i dan danas osjecam prema svom muzu, a u braku smo 14 godina i imamo troje prelepe dece. U periodu kada sam se udala on je imao 38 a ja 23 godine, zavrsavala sam fakultet i naravno bila bez posla kao i vecina ljudi u nasoj drzavi. Moj muz je vec tada imao otplacenu kucu i siguran, dobar posao. I tada sam, u ocima ljudi sa strane bila sponzorusa, ovakva ili onakva. Niko, sem najblizih, nije znao nasu pricu, nasu ljubav i zelju i volju koju smo imali da budemo zajedno. Realno gledano, ja sam se zaljubila u njega na prvi pogled, i stvarno me nije zanimalo, kolika mu je plata i posjeduje li nekretnine, ali bih bila licemjer kada bih rekla da to nije bitno, jer vrlo dobro znamo da se od ljubavi ne zivi. Za sebe mogu reci da sam srecna sto sam uspela da nadjem osobu koja me voli, koju ja volim i sto smo oboje stabilne i odgovorne licnosti koje u zivotu nece dopustiti da zive od milosti drugih vec ce se boriti zajedno da nam bude bolje i lepse.

    U svakom slucaju, ljudi ce pricati, ali na kraju dana najbitnije je da mozete leci u krevet bistre glave, srecni i zadovoljni svojim zivotom. Sta ce doprineti tome, ljubav, novac.. Najsrecnije bi bilo oboje.

Dozvoljeni HTML tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>