Pored kumova, stari svat je svedok na crkvenom venčanju. Ova značajna figura na tradicionalnim srpskim venčanjima najčešće je najstariji neoženjeni član iz mladoženjine porodice. Uloge starog svata mogu da se razlikuju u zavisnosti od precizne geografske lokacije: negde se on bira samo kao omaž starim običajima, a negde on zaista ima značajnu ulogu, u rangu domaćina svim zvanicama.
Stari svat se smatra drugim kumom, odnosno svedokom venčanja, pa on prisustvuje i gradskom venčanju. Ranije je stari svat uvek bio mladoženjin ujak, a ukoliko je slučaj da mladoženjina majka nije imala rođenog brata, onda bi uloga starog svata bila dodeljena njenom bratu od tetke, od strica ili od ujaka. U slučajevima da mladoženja nije imao nijednog ujaka, za starog svata bi se uzimao njegov teča.
Uloga starog svata na venčanju je veoma raznovrsna. Njegovo glavno zaduženje jeste da tog dana sve protekne kako treba, te da raspoloženje gostiju bude na zadovoljavajućem nivou. U nekim krajevima naše zemlje, stari svat je, po tome što je kićen drugačije od ostalih zvanica, bio razlikovan od ostalih svatova. U drugim sredinama je njegova glavna uloga da bude zabavljač gostiju, a njegova zdravica za mladence usledila bih neposredno nakon kumove.
Pre venčanja, kada se ide po mladu, stari svat išao na čelo kolone svatova, noseći barjak. Zatim bi imao zadatak da gađa jabuku koja je postavljena na krov kuće u kojoj je mlada do tad živela. Svatovi bi mogli da uđu u kući tek onda kada bi stari svat pogodio jabuku.
Uloga starog svata je interesantna jer ona na prvi pogled spaja nespojivo – osobu koja treba da rukovodi svadbom i zabavljača. Danas je njegova uloga slična ulozi kuma, pa se može reći da se značaj ove uloge, naročito u gradskim sredinama, umanjio.
Nema komentara još uvek. Budite prvi!