S obzirom na to da nije baš zahvalno pisati o svadbi iz muškog ugla iz ženskog ugla (zbunjujuća je i sama konstrukcija rečenice), bacili smo se na posao i pitali nekoliko oženjenih pripadnika jačeg pola kako su tekle pripreme za njihovu svadbu i šta je u to šta su oni sami bili aktivno uključeni. Evo kakve su nam utiske prenele bivše mladoženje, a sadašnji muževi…
“Mi smo našu svadbu planirali dugo i bilo nam je važno da na njoj ostavimo svoj lični pečat. Na našoj svadbi bilo je raznolike muzike, za svakog po nešto, ali smo jasno definisali šta želimo a šta ne i taj dogovor je u potpunosti bio demokratski. Ja sam odabrao prostor, organizovao prevoz, a sve finese između organizovala je supruga. Stalno smo se dogovarali oko raznih stvari, a na samom početku smo definisali šta će biti čija obaveza. Imam utisak da smo oboje podjednako učestvovali, iako ja svakako nisam brinuo oko šminke i frizure. Jedino što mi je žao ti je što ne možemo da organizujemo svadbu na svakih godinu dana, jer imam utisak da bi svaka bila bolja od prethodne!” (Predrag, 29)
“Naše venčanje bilo je venčanje sa ograničenim budžetom, jer tek što smo prestali biti studenti. Pored novca za stan i svih potrepština, nije nam ostajalo mnogo za megalomansku svadbu, mada takvu nismo ni želeli. Odluke je uglavnom donosila moja žena, s obzirom da je ona zadužena za finansije i organizaciju, jer joj to pristaje, u tome uživa, pa tako mi nije bilo teško da joj prepustim glavnu reč. U brojnim stvarima smo improvizovali, mnoge stvari je ona sama pravila (one cvetiće i to, ne znam kako se zove), a samo venčanje bilo je prelepo, baš onakvo kakvo smo želeli i kakvo bismo najverovatnije napravili i da smo imali veći budžet.” (Jovan, 29)
“Vreme za organizaciju svadbe bilo nam je skučeno, zato što smo već bili trudni i trudnoća nas je ustvari i na neki način naterala na pravljenje venčanja. Ja imam mnogo rodbine, pa sam neke stvari morao da ispoštujem, dok je žena bavila tipično ženskim stvarima – haljinom, cvećem, dekoracijom. Svadbu smo pravili u lokalu mog dobrog drugara pa je pola posla već unapred bilo odrađeno za nas. Ranije sam često organizovao žurke i različite događaje, pa mi ni ovaj nije bio problem. Gosti su bili zadovoljni, mi smo bili zadovoljni i to je to, nema tu mnogo filozofije, važnije je ono što dolazi posle.” (Obrad, 32)
Foto: focusoncreative.com, Autor: Ina Poljak
Nema komentara još uvek. Budite prvi!