Svako drugačije doživljava brak i sve ono što takav veliki korak nosi sa sobom. Zato ne bi bilo previše smisleno pričati o tome uopšteno, pa ću podeliti sopstveno iskustvo.
Dok mnoge žene menjaju adresu prebivališta, prezime i svoj relationship status na Fejsbuku, moje najuočljivije promene odnose se na poslednje dve pomenute stvari. Adresa je već više od pet godina ista, ali to ne znači da mi nije bilo potrebno vreme da se prilagodim novom prezimenu i tome da se nasmejem svaki put kad pred drugim ljudima umesto “moj momak” treba da kažem “moj muž” ili “moj suprug”.
Ipak, i pored svega ovoga, najdrastičnije promene dešavaju se iznutra i nisu vidljive golim okom. Nisam imala nikakva posebno definisana očekivanja od toga šta će mi doneti brak, jer znam da to u velikoj meri zavisi od mene – od toga kako sve promene doživljavam i na koji način se sa njima nosim. Iako smo, moj suprug i ja (i dalje mi je malo smešno 🙂 ) imali dug staž zabavljanja, brak je bio nešto što smo želeli i što jeste donelo promenu u našu zajednicu.
Ljudi su mi nedeljama nakon svadbe govorili da sam se prolepšala, što bih prepisala više činjenici da sam promenila frizuru i obnovila svoju kolekciju šminke. 🙂 Međutim, osećaj koji mi je doneo brak sigurno ima uticaja i na to. Iako ništa nije suštinski drugačije, promene ipak postoje.
Na primer, prva je taj novi, pojačan osećaj zajedništva. Mi više nismo momak i devojka, par, mi smo sada muž i žena, supružnici. Mala porodica. To je nešto što mi se jako dopada, zato što je povezano sa osećajem bliskosti, zajedništva i želje da se ta zajednica čuva, razvija i unapređuje. Sve dileme koje sam imala u vezi tim da li bi trebalo da promenim prezime i kako to da najbezbolnije izvedem su potpuno iščezle, jer sam sada sigurna da sam učinila pravu stvar. To zaista jeste odluka koja se donosi “iz stomaka”, odnosno u skladu sa tim kako se osećate i šta želite, stoga bi svaki pritisak okoline u ovom slučaju trebalo da bude otpisan, zanemaren, preskočen.
Brak sa sobom donosi i odgovornost, kakve je odnos kao što je veza delimično lišen. Brak je uvek ono što od njega napravimo, a to činimo svakodnevno, čak i kad toga možda nismo svesni. Način na koji komuniciramo, svađamo se, dogovaramo, raspravljamo, pristupamo stvarima, planiramo zajedničku budućnost… sve je to brak. I nije fora u tome da, kada nam se nešto ne sviđa, odmah razmatramo kako da nametnemo svoje mišljenje ili, sa druge strane, dozvolimo da nam mišljenje druge strane bude nametnuto. Iako možda već zvuči otrcano, brak jeste kompromis, dogovor, stvar koja je u stalnom procesu, dinamična, živa, a ne nešto što smo dobili na poklon i što ćemo ostaviti na polici u nadi da nam nije zapala neka falična stvar. Mi snosimo odgovornost za to kakav nam je brak, jer on je uvek sve ono što od njega sami napravimo, nikako nešto van naše moći.
Zato svaki put kad pogledam u svoju burmu pomislim na to da postoji neko mesto na ovoj planeti gde istinski pripadam i gde želim da pripadam i ne mogu da se setim nijedne prepreke koja bi me sprečila u nameri i želji da to tako i ostane, šta god život doneo i kakve god nam karte bile podeljene. Na to možda ne možemo uticati, ali na to kako gradimo jedan tako važan odnos sa drugim ljudskim bićem i te kako možemo, i zato slavite svoje brakove, uživajte u njima i napravite ih onakvim kakvim vi želite da budu, uz uvažavanje potreba druge strane ali i svojih sopstvenih, uz ljubav, zajedništvo i bliskost na prvom mestu, a sve drugo stvar je volje i kompromisa!
Nema komentara još uvek. Budite prvi!