Snaga i moć reči na venčanju

Ono što mislimo i izgovorimo ima veće izglede da se ostvari. Zato reči treba koristiti pažljivo i sa dobrim namerama. Ne dozvolimo da naše reči čestitanja ili zahvalnosti budu samo okamenjene fraze. Ako čovek ume da se raduje sreći drugog, umeće i da mu je od sveg srca i poželi. Iskrene čestitke se prepoznaju i razlikuju od onih reda radi, po stisku ruke, zagrljaju i osmehu. Zaboravili smo na moć misli i reči koja umnožavanjem postaje sve jača. Naši preci su izgleda znali više od nas. Lepe misli, želje i reči upućene mladom venčanom paru nekada su bile sve što su dobijali na venčanju  od drugih.

Tokom veridbe devojka bi davala svoju reč, koja  je predstavljala pristanak na brak i obećanje o vernosti i čekanju. A koliku važnost ima ta data reč i obećanje ogleda se u tome što i danas tokom venčanja sveštenik kada pita nevestu i mladoženju da li imaju uzajamnu saglasnost za stupanje u brak i da li su se obećali nekom drugom ili drugoj. Situacije u kojima tada neko ćuti ili odustaje od venčanja dobro su nam poznate iz komedija, a u realnosti se na svu sreću ne dešavaju. Kada odgovore potvrdno, jedno drugom su dali doživotni zavet. Iako se se tokom veridbe ništa ne potpisuje i ne pečatira reč je nekada mnogo značila. Na isti način su se sklapali i poslovni dogovori. Osobe koje nisu umele da održe reč dobijale su lošu reputaciju.

U hrišćanstvu se veruje da je Bog svedok svake naše reči i da će nam za svaku suditi, a za neodržanu i lažnu naročito.

f4b335e24d5750efeced6cbdbf48cc23

www.tessa-barton.blogspot.com

Na predbračnom ispitu koji prethodi venčanju, crkva ispituje da li dvoje kandidata za brak ispunjavaju sve uslove koje propisuju crkveni kanoni za sklapanje braka.Tada sveštenik pita par da li imaju slobodnu volju za  stupanje u brak. Zatim, da li je ta volja zaista slobodna od nasilja, straha, zablude i obmane i da li su se nekom drugom/drugoj obećali.

Posle predbračnog ispita, a pre venčanja, crkveni običaj je da sveštenik tri puta u hramu na Svetoj Liturgiji nedeljom objavi da će se venčati par (izgovara njihova imena), kako bi svako mogao da prijavi smetnje koje bi stajale na putu budućem braku. Danas su oglašavanja retka, naročito u gradovima. To se radilo ranije, u manjim sredinama gde su se ljudi međusobno dobro poznavali. Ovaj običaj nam govori o uskoj povezanosti ljudi u zajednici. Nisu se u vezi sa sklapanjem braka pitali samo mladenci (i  njihovi roditelji) već i svi ostali koji ih poznaju. Nama danas deluje pomalo zastrašujuća mogućnost da tuđa reč može da pokvali sve naše planove.

Danas vidimo da stvari izgledaju dosta drugačije. Veliki broj razvoda koji konstantno raste govori o tome koliko brzo zaboravimo i poništimo ono što smo jedno drugom obećali. Moć reči je neverovatna. Sve što vidimo oko sebe, ljudskih ruku delo, najpre je bilo samo nečija zamisao. Misao postaje reč. U Bibliji čitamo „U početku beše reč“, a „abrahadabra“ u prevodu znači – „Dok govoriš stvaraš“.

foto: www.lacedinweddings.tumblr.com

autor: Ljiljana Lazić

Pročitajte i sledeće preporučene tekstove:

Nema komentara još uvek. Budite prvi!

Dozvoljeni HTML tagovi: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>