Naravno da se pitanje iz naslova ne odnosi na brak na slepo (da li takvo nešto uopšte postoji i ako da, nismo preterano iznenađeni). Naravno da svi poznajemo par koji se poznavao dva dana, dve nedelje ili dva meseca, pa su već petnaest godina u srećnom braku. Naravno da znamo da je statistika, odnosno teorija verovatnoće – neumoljiva?
Stoga, koje su šanse da se desi da je muškarac koga poznaješ taman toliko vremena koliko, što bi rekla Miranda iz “Seks i grada“, traju jedne svilene čarape, bude baš pravi za tebe? On možda jeste zabavan, seks sa njim je fantastičan i dok si sa njim osećaš se kao da si na sedmom nebu… Zaljubljeni ste kao golupčići, on pristaje da gleda tvoje glupave romantične komedije, a tebi je baš stalo da odmah upoznaš njegovu kompletnu rodbinu, jer to mora biti da su divni ljudi kada su sa njim u srodstvu… Ali, da li ti njega zapravo poznaješ?
Zaljubljenost je, za razliku od ljubavi, prevrtljiva. Kada smo zaljubljeni, hormoni divljaju i zato se osećamo kao da smo u oblacima. Istini za volju, neke droge proizvode isti efekat, ali to nije tema ovog teksta. Zaljubljenost je opasna, zato što ona čini da partnera idealizujemo. Verovatno do sada već znaš za razliku između ljubavi i zaljubljenosti: kada nekoga voliš, voliš ga sa svim vrlinama i manama, prihvataš ga kao kompletno biće. Kada si zaljubljena, zapravo ti se dopada idealizovana slika partnera, to jest – ono što želiš u njemu da vidiš. U tome je i objašnjenje većine onih srceparajućih “oh, ali on se iznenada toliko promenio” scenarija. Ne, on se (najverovatnije) nije promenio ni makac, samo su osobi koja to uočava spale ružičaste naočare. To je nevolja sa ružičastim naočarima, one spadnu i onda moramo da se nosimo sa realnošću, a realnost nije baš neki ljubitelj i zagovornik romantičnih komedija.
No, mogu li se osobe koje se poznaju vrlo kratko zavoleti? Sigurno da mogu, ne postoji nikakav vremenski period da se ljubav, kao neki pogani virus, razvije u telu domaćina i preuzme nad njim kontrolu. Zato i parovi koji se poznaju kratko, a u braku su dugo i srećni su, mogu da opstanu. Niko ne kaže da je to nemoguće; kažemo samo da je verovatnoća za takvo nešto mala. Kada se u celu jednačinu umeša ljubav, odnosno sve ono što ona jeste i što mislimo da jeste, čini se kao savršeno dobra ideja da ti u ušima zvone svadbena zvona na vašem trećem sastanku.
Parovi koji se poznaju kraće možda se i trude više. Oni znaju da se ne poznaju baš dobro, ali su strpljiviji i tolerantniji na činjenice poput “on ostavlja dlake na sapunu” ili “ona može dva i po sata da visi na telefonu”. Zato smatraju da svom odnosu duguju više šansi nego što to, na primer, mogu da smatraju parovi koji se poznaju mnogo duže.
Upoznati nekoga ne znači znati mu raspored dlaka na glavi i ne znači da se treba prvo sa njim zabavljati deset godina, pa se onda venčati. Poznavati svog budućeg muža znači da znaš koje su njegove vrednosti, stavovi o za vas važnim pitanjima, pogledi na svet. Da ne padneš u nesvest kad on kaže da ne želi da se, na primer, vaša deca krste. Ili da on ne padne u nesvest kad sazna da si dva dana u mesecu razgoropađeno čudovište koje jede čokoladu i sve što joj se nađe na putu. Poznavati se, važan je preduslov braka. Nužan možda i ne, ali ako ćeš da se kockaš sa verovatnoćom da će lik kome još ne znaš ni prezime biti savršen muž, onda nemoj reći da te nismo upozorili.
Autor: Ina Poljak
Nema komentara još uvek. Budite prvi!