Vreme prvo prolazi polako… a onda sve brže. Više nisi devojčurak, a biološki satić sve je glasniji: tik, tak, tik, tak. Njega si upoznala, pa ima već dosta vremena. Dobar je, pažljiv, pošten. Baš ono što tražiš. Da, nije savršen, ali već si dovoljno velika da znaš da savršenstvo ne postoji. Ipak, on se nikako ne odlučuje na TAJ korak. Nijedna tema nije vam tabu, vi znate da on želi, ali pitanja nema – pa nema.
Šta učiniti u ovakvoj situaciji? Da li uzeti stvari u svoje ruke ili ipak čekati da se on seti? Mi nikako ne možemo dati jednoznačan odgovor na ovo pitanje, ali sigurno možemo zajedno da pretresemo dobre i loše strane ove ideje.
Ako sebe smatraš ženom koja je potpuno nezavisna, samostalna i baš je briga šta će okolina da kaže, onda nema šanse da možeš da budeš „jedna od onih koje bi samo da se udaju“? E pa, pogrešno. Većina žena želi da se uda, posebno kada pronađe kompatibilnog partnera.
Kada donosiš odluku oko toga da li ga da zaprosiš ili ne, najveći problem je – “a šta ako me odbije?” Odmah tu je i – “a šta će reći drugi ljudi kada saznaju da sam ja njega zaprosila?” Naravno, prvo pitanje daleko je „teže“ od drugog, ali nemoj zaboraviti da ljudi jako polažu u to šta će drugi o njima da misle. No, ako si ti ta koja je definitivno odlučila da preuzme inicijativu, da ne čeka da se on smiluje, onda samo napred. Ipak, prvo se zapitaj u čemu bi mogao biti razlog zašto on tebe ne prosi, a svi znaci da je vreme za to su tu… U tom odgovoru možeš naći i smernicu šta ti je dalje činiti: prositi ga, čekati ili – pobeći glavom bez obzira!
S druge strane, ma koliko bila u „ma boli me uvo za sve, ja imam svoje sne“ fazonu, treba da imaš u vidu da na svetu postoje neka nepisana pravila i da ljudi često upiru prstom u one koji ih ne slede. Da, to nije korektno i da, nije lepo, ali je prosto tako. Zato moraš da znaš da je to nešto sa čime ćeš, ako budeš u ulozi prosioca, morati da se nosiš. Ako proceniš da je to za tebe prevelik zalogaj, onda dobro razmisli ponovo. Dalje, kao što je već rečeno, verovatno postoji NEKI razlog zašto to on nije učinio. Bilo da si za ili protiv, probaj da ga pronađeš.
Žena koja je zaprosila svog muža nikada neće biti smatrana samo ženom koja je zaprosila svog muža. To jest, ako je ona inače takva – pristaje joj da na taj način preuzima inicijativu i nije je baš mnogo briga šta će reći svet, onda će takvo nešto od nje biti relativno očekivano. Zapitaj se koja si od svih tih žena, a onda delaj u skladu sa time da ćeš biti spremna da se nosiš sa onime što će doći kasnije, ma kakav predznak dalji događaji imali.
Mi, žene, često smo sklone tome da šaljemo signale i da očekujemo da ih onaj kome su upućeni razume. Da namigujemo, da taktiziramo, da kažemo nešto što može da ima tri do šest slojeva značenja. A i kraljice smo pasivne agresije. Ako te nervira što on neće da te zaprosi, onda je mnogo bolje da sa njime o tome otvoreno razgovaraš, nego da se duriš, ljutiš, unapred tuguješ ili ga „stimulišeš“ da to uradi, tako što „suptilno“ lajkuješ 900 stranica sa venčanicama na svom Facebook profilu i share-uješ ih u svakom budnom trenutku, pričaš kako je tvoja drugarica sve probleme rešila udajom, kako su oženjeni muškarci srećniji… OK, i ako je sve to tačno, nemoj na ove načine započinjati tako važnu temu, već učini to otvoreno i iskreno. Venčanje nije stvar koje se pogađa i cenjka – sa (budućim) mladoženjom, zar ne?
Foto: womanaroundtown.com, pieceofmymind123.com; Autor: Ina Poljak
Nema komentara još uvek. Budite prvi!