Jedno od glavnih pravila biznisa glasi – nemoj da ulaziš u nešto za šta ne znaš kako bi iz toga izašao. Izlazna strategija je nešto što je možda malo surovo koristiti i u međuljudskim odnosima, ali već smo objasnili razloge zašto je važno i dobro da znaš šta se sve podrazumeva pod razvodom i koje opcije u tom slučaju stoje na raspolaganju.

Već znamo da postoje dva načina da se brak okonča: sporazumni razvod i razvod po tužbi. U slučaju da jedan bračni partner tuži drugoga, aktuelnim zakonom predviđen je postupak posredovanja ili medijacije. Svrha ovog postupka je eventualno pomirenje supružnika, a ukoliko nije moguće da do njega dođe, onda je drugi cilj da se dogovore oko najvažnijih pitanja u vezi sa razvodom i svime onime što on sa sobom nosi.

Druga šansa ili dogovaranje = medijacija

Posredovanje ili medijacija je proces koji se sastoji iz dve faze. U prvoj, on se sastoji od pokušaja pomirenja. Ukoliko se taj pokušaj pokaže uzaludnim, pristupa se drugoj fazi, a to je nagodba, koja uključuje sporazum, odnosno sve ono što bi supružnici činili da su se odlučili na sporazuman razvod braka.

Postoje određene okolnosti kada nije moguće sprovoditi medijaciju. Oni uključuju slučajeve kada jedan od supružnika ne želi da bude deo procesa posredovanja, kada je poslovno nesposoban, kada je boravište jednog od njih nepoznato ili je u inostranstvu, kao i u slučaju kada oba supružnika žive van zemlje.

Mirenje je deo procesa medijacije, a njegov osnovni cilj jeste sprečavanje razvoda, kroz pomirenje supružnika i rešavanje konflikata i problema koji su doveli do tužbe za razvod braka. Institucije u čijoj je nadležnosti da sprovode postupak mirenja jesu sud, centar za socijalni rad, ustanova koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima ili bračno, odnosno porodično savetovalište.

U slučaju da dođe do pomirenja, tužba za razvod braka smatra se povučenom. Ukoliko, pak, ishod mirenja bude drugačiji, odnosno ukoliko do pomirenja ne dođe ili se jedan ili oba supružnika istom ne odazovu, smatra se da mirenje nije uspelo i nastavlja se sa postupkom nagodbe.

Nagodba predstavlja drugu fazu postupka medijacije, koja se sprovodi nakon neuspešnog mirenja. Njena svrha je postizanje da se supružnici dogovore oko vršenja roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine, bez konflikta. Nagodba je uspela ukoliko se oba supružnika slože oko postignutog sporazuma po oba pomenuta pitanja. Ukoliko se slože samo po jednom pitanju, onda se nagodba smatra delimično uspešnom. Nagodba je neuspešna onda kada se ne postigne nijedan od dva sporazuma ili kada se jedan ili oba supružnika ne odazovu pozivu.

Nastaviće se…

Korišćeni izvori: Paragraf.rs, Autor: Ina Poljak