“Predomislio sam se” ~ 2.deo

Postoje određene stvari u životu koje se nekako uvek dešavaju drugim ljudima. I kada čujemo za takvo nešto, sa rukom preko usta i razrogačenih očiju, uvek se nekako nadamo da će nas takve stvari zaobići. Međutim, šta se dešava kada se one dese baš nama, uprkos svim nadama i neumoljivoj statističkoj verovatnoći… Predomišljanje uoči svadbe uvek sa sobom nosi i dozu skandala. Pored toga što se nalazimo u ogromnom procepu između onoga što želimo i onoga što se dešava, moramo da se nosimo i sa činjenicom da je u naš privatni pakao uključen određen broj ljudi – naših zvanica i svih onih koji znaju da bi do venčanja trebalo da dođe. A mladoženja je baš u ovom trenutku odlučio da svadba i nije ono što želi i deluje spremno i odlučno da obustavi čitavu stvar…

Pored slomljenog srca i izneverenih očekivanja, potrebno je postaviti se na određen način, kako pred sobom i pred njim, tako i pred svima ostalima. Pored bola, tu je i sramota, a sve to vodi ka smanjenoj mogućnosti racionalnog razmišljanja.

Zato ovde nudimo spisak raspoloživih opcija, uključujući i one nepopularne, koje nećete pronaći u tekstovima o samopomoći. Naravno, izbor je uvek samo na vama, ali pre odabira potrebno je pažljivo razmotriti sve raspoložive opcije…

Opcija 1: Negiranje

Određena količina “To ne može biti istina” i “Ovo se ne dešava” reakcija je sasvim očekivana, ali možda još uvek možete da spasite stvar. Pokušajte da pronađete sve raspoložive načine da svog (nesuđenog? e pa videćemo!) muža odvratite od ideje da ode, bez obzira što to možda nije izvodjivo. Ne znate ako ne probate, zar ne? Zato plačite, molite, preklinjite, pretite, besnite, ucenjujte, manipulišite. Pred drugima se, naravno, pravite da je sve u najboljem redu.To što verovatno neće biti u redu, to nije stvar kojom sada treba da se bavite…

Zašto ne?

Zato što je patetično, nedostojanstveno i – baš nisko. To nisu stvari koje radimo nekome koga volimo,a posebno ako volimo sebe. Čak i kad bi neka od ovih metoda urodila plodom, efekat bi najverovatnije bio kratkotrajan koliko i vreme potrebno da vam se osuši lak na noktima.

Opcija 2: Uništenje

Bes je jedna od verovatnijih reakcija na famozno “ostavljanje pred oltarom”. Najčešće je povezan sa šokom, nevericom, strahom, tugom… što može dovesti do njegovog intenziviranja. Tako ova opcija nudi izlaz kroz ekstremnu agresiju usmerenu na verenika (koji će u ovakvim okolnostima dodatno utvrditi svoju odluku da vas ostavi). Možete da ga uhodite, pretite mu, zovete njegovu majku, prijatelje i rodbinu i pričate šta vam je uradio ili, još gore, kako ima skromne veštine u krevetu, da mu spalite odeću i… pa, nije baš teško biti kreativan kada je u pitanju način na kome nekome bliskom možete upropastiti život.

Zašto ne?

Zato što nisi psiho-kučka? OK, i pod tom pretpostavkom, povređena žena (ali i muškarac) mogu da se ponašaju na izuzetno iracionalne načine. Ipak, za ovu opciju potrebna je određena predispozicija ka ludačkom ponašanju, a ako je tvoj verenik odlučio da zbriše a ti se ovako ponašaš, onda je stvarno iskoristio poslednji “emergency exit” i napustio brod ludaka… Ako ipak ne, nastavi da čitaš…

Opcija 3: Prihvatanje

Prihvatanje je neminovnost kada je u pitanju ovako velika životna promena (od zamalo “upravo venčani” do single statusa), samo je pitanje vremena kada će do nje doći. To znači da ona ne izostaje ni kod prve dve opcije, ali nakon mučnog perioda negiranja ili “ostavljena mlada” ponašanja (koji su zapravo najčešće samo faze koje vode ka prihvatanju). U trećoj opciji, prihvatanje podrazumeva napor da se sa obe noge ostane na zemlji, da se učini ono što se mora učiniti u ovakvim okolnostima, a to je progutati gorku pilulu i otkazati venčanje.

Sigurno je da prihvatanje mnogo jednostavnije zvuči u teoriji nego što ga je lako izvesti u praksi, ali radi se o tome da nije neophodno praviti još veći problem tamo gde se on već rasplamsao. Zato je najteža, ali i jedina ispravna opcija – učiniti ono što se učiniti mora, a pitanja “Zašto” i “Kako” postavljati tek kada u njih ne bude uključena cela bliža i dalja rodbina.

Foto: bigenglish.files.wordpress.com, favim.com; Autor: Ina Poljak