Kum(a) nije dugme

Svaka od nas je odredila svoju kumu još u osnovnoj školi. Ili u srednjoj, ako je ova iz osnovne drugim putem, u međuvremenu, otišla. Jer kuma je najbolja drugarica. I više od toga. Kuma je ona sa kojom smo uskakivali u kišne barice onda kad mama ne vidi. Ona sa kojom smo, malo kasnije, prvi put bežali sa časova i probali votku. Plakale smo zajedno što ju je onaj čupavac iz četvrtog tri ostavio. A onda smo, nekako odjednom, odrasle. I sada smo kume.

Ako vam ova priča zvuči poznato, onda ste i vi blagoslovene krunom prijateljstva poznatom kao – kumstvo.

Istorija prijateljstva

Za kumstvo se smatra da je starije od samog hrišćanstva. A ono što je sigurno starije i od kumstva i od hrišćanstva jeste – prijateljstvo. Na kumstvo se gleda kao na vezu koja spaja ne samo pojedince, već čitave porodice. Zato se uloga kuma smatra za čast, a kum zauzima značajno mesto u porodici u kojoj kumuje.

Po starijim shvatanjima, kumstvo je simbol za napredak porodice, a ima i ulogu zaštite od zlih sila: od nesreće poput ujeda zmije, bolesti, siromaštva i svih pošasti koje vrebaju svakog od nas, ma gde i kada živeli.

Postoje razne vrste kumstva, a do danas se teritoriji naše zemlje održalo nekoliko: kršteno i venčano. Za krštenog kuma veruje se da dete krštenjem preuzima od đavola i predaje ocu i majci, dok se za venčanog smatra da je vesnik srećnog bračnog života, zdravog i brojnog potomstva, pa sve do onoga što se smatra značajnim za samo domaćinstvo mladenaca – kuće, dobrobiti stoke, naklonjenosti prirode usevima i slično.

Ko je kum(a)?

Kum(a) može i najčešće jeste neko koga smo sami odabrali da to bude. Ne postoji nikakvo ograničenje po pitanju toga da li će kuma da bude muškog, ili će kum da bude ženskog pola – makar kad je u pitanju opštinsko venčanje. Važno je da je to osoba sa kojom smo, kao sa supružnikom, spremi da se obavežemo – na međusobnu ljubav, poštovanje i činjenje dobra. Otud je uloga kuma/e plemenita i smatra se čašću. I pored toga, nije preporučljivo imati “dvostruka” kumstva, to jest – biti kum svom kumu. Osim toga, postoje i obećana kumstva, to jest – tradicija da dve porodice kumuju jedna drugoj kroz nekoliko generacija.

Kum je neko ko je zaista važan…

Kumstvo se, po nepisanom pravilu, ne odbija. Međutim, takvi primeri u praksi sigurno postoje. No, nije preporučljivo odbiti kumstvo, a prihvatljivo ga je prekinuti. Ipak, u slučaju zahlađenja odnosa sa kumom, ljudi se najčešće međusobno udalje i to predstavlja tihi kraj kumstva.

Zato se za kuma, odnosno kumu bira osoba za koju znamo da nas kumstvo i prijateljstvo mogu nadživeti. Bez obzira da li je to drugarica sa kojom smo prvi put krali komšijske trešnje ili koleginica sa posla sa koja nam je bliska, a koju ne poznajemo ni godinu dana.

Vremena se menjaju. Menjaju se i poimanja određenih pojmova i uloga. Ali kumstvo – kao simbol prijateljstva, ljubavi i dobrih namera – nikada ne izlazi iz mode. Srećom!

Foto: irishcareerman.wordpress.com, societybride.com; Autor: Ina Poljak