Neka stanja lakše je prepoznati nego druga. Na primer, kad ste prehlađeni. Ili zaljubljeni. Takva akutna stanja mogu da prepoznaju ljudi “iz aviona”. Ali šta je sa svim onim stanjima koja možda nisu tako akutna, kao što je, recimo, spremnost za brak?
Iako spremnost za brak i nije tako neuhvatljiva kao što smo to ovde možda spremni da tvrdimo, istina je i da nije egzaktna kao kad, na primer, merite telesnu temperaturu, pa je ona povišena ili nije. Ovde su u pitanju daleko suptilniji kriterijumi, koji su, međutim, okupljeni oko ideja bliskosti, zajedništva i posvećenosti. I to je čitava filozofija!
Možda zvuči jednostavno, a to je zato što zapravo i jeste. Pomenute ideje su temelji za svaki kvalitetan brak, ali to ne znači da su samo oni dovoljni. Kao i ljubav, bliskost, zajedništvo i posvećenost su nužni, ali ne i dovoljni. Bez njih, brak je tek formalnost, ljuštura bez suštine. Sa njima, ali i sa obostranom spremnošću da se u njih, tokom vremena, investira, stvari bivaju sasvim drugačije.
Mi smo, kao vrsta, veoma skloni da komplikujemo stvari. Na primer, da li mi je sad dobro vreme da se udam? A karijera? A svi oni neostvareni ciljevi? Evo jedne možda šokantne činjenice: brak ne znači biti lancem vezan za radijator (što ne znači da takvi brakovi ne postoje, ali njima se ne bavimo mi, već bi njima trebalo da se bave policija i sudstvo), što implicira da – držite se za svoje stolice – i dalje možete da se bavite svojom karijerom, ciljevima, neostvarenim željama! Brak zahteva da se u njega ulažu vreme i energija, ali to nije osmočasovni rad koji će vas na kraju dana potpuno iscediti. Stvar je u prioritetima, a ono najbolje u vezi sa njima je što jedan prioritet (posao, karijera) ne isključuje drugi (brak). Stvari se, istina, drastično menjaju kada dođu deca, ali i to ne znači da ćete narednih dvadeset godina samo menjati ukakane pelene i znati sve dečje pesmice snimljene u protekle dve decenije napamet. Brak, dakle, kao ni imanje dece, nije kraj života. Možda jeste jednog načina života, ali to ne znači da njime gubimo svoj identitet, želje, ciljeve, već znači da ćemo, u određenim periodima, prioritet možda dati nekim drugim stvarima (ako tako odaberemo).
www.wewomen.com
Druga najčešća komplikacija jeste pitanje – kako da znam da je on pravi za mene? E sad, s jedne strane, određena sumnja, odnosno preispitivanje je sasvim normalno, ali ako je to zaista pitanje nad kojim provodiš sate i dane, onda možda sama ta činjenica govori da verovatno nije. No, ovo je smelo tvrditi tek tako, jer je svaka priča posebna i drugačija (osim kad nije). Činjenica je da možda nikada nećeš imati odgovor na pitanje da li je on onaj pravi (to što pravi zapravo i ne postoji druga je tema, a već smo se njome bavili), a da će stupanje u brak sa njim možda baš da ti ponudi odgovore. Možda jeste, a možda i nije. Kako bi život bio divan kad bismo mogli da donosimo samo dobre odluke!
Sve ovo, naravno, ne znači da u brak treba uleteti kao muva bez glave, čisto zato što možda nikada nećeš saznati odgovore na pitanja tipa jesam li spremna i da li je on taj. Isto tako, ne treba ići ni u drugi ekstrem, pa preispitivati sto i jednu stvar u vezi sa vašim odnosom. Naravno, neke stvari su deal-breakeri (a i to je za mnoge žene potpuno individualno, iako bi neke stvari trebalo da budu univerzalne, kao na primer to da se ne zabavljaš i ne udaješ za nekoga ko te ne poštuje, ne uvažava i ne voli), ali ako imaš ideju da uđeš u brak kako bi vaš odnos bio, iz vaše sopstvene perspektive, podignut na viši nivo, kako biste mogli svoju ljubav da ozvaničite i gradite zajednicu na temeljima obostrane ljubavi, uvažavanja, poštovanja, bliskosti i zajedništva, onda evo ti odgovora – spremna si!
Nema komentara još uvek. Budite prvi!