Zaboravljeno značenje

Na prostoru jugoistočne Evrope  su sasvim izvesno mnogi od svadbenih običaja zaboravljeni i ustupaju prostor novim vidovima svadbenog ponašanja. Neki od njih su sačuvani u manje ili više izmenjenom obliku, a kod velkog broja ovih običaja zaboravljeno je njihovo pravo značenje koje je gotovo uvek vezano za osiguravanje plodnosti, zdravog potomstva, i nadasve važnog spajanja dveju porodica u neraskidiv savez, o čemu svedoče mnogobrojni etnografski zapisi. Zato, mnogi od njih imaju zajednički imenitelj koji se sastoji u nizu obrednoobičajnih praksi čiji je svaki element od velike važnosti za spomenute ciljeve.

Svadba je veoma važna promena u životu mladoženje, kao i mlade jer, prema tradicionalnim verovanjima, njih dvoje, kao najvažniji učesnici obreda menjaju svoj status u društvu, i samim tim za oboje, ona je važan deo rituala obreda prelaza. Za mladoženju to konkretno znači, promenu društvenog statusa i prelazak iz doba dečaštva i mladićstva u svet odraslih muškaraca, odnosno njegov status se povećava, jer sa sobom nosi cenjeniju ulogu u tradicionalno ustrojenoj zajednici. Za razliku od mladoženjinog, devojčin status je složeniji, jer sa sobom nosi dvostruku promenu. Ona, naime, od devojke postaje žena, ali kod nje je dolazi i do promene porodice, što nosi dalekosežnije posledice. Ona je, dakle, ta koja se uvodi u novu porodicu, i, prema tradicionalnom verovanju, njeno uvođenje je uvek potencijalno opasno, jer postoji potreba da se umilostive momkovi preci (a i sadašnji članovi porodice). Stoga se uvek izvodi niz obreda kako bi se osiguralo toliko potrebno prihvatanje devojčine porodice, oličene u njoj samoj, od čega zavisi prosperitet novouspostavljene porodične veze, kao i zajednice uopšte. Danas su naravno, zaboravljeni svi ovi važni elementi svadbe koja se nekada zaista doživljavala kao obred od izuzetnog značaja. Niz ovih običaja je ostao da se izvodi, ali je njihovo pravo značenje zaboravljeno i ponavljaju se po inerciji. Ovde ćemo nabrojati samo neke od njih koji su se zadržali i do danas.

Pošto je zbog spomenutih promena, kako se verovalo, mlada veoma podložna negativnim magijskim uticajima, ona obavezno nosi veo kojim joj se prekriva lice, ne bi li se zle sile zbunile, i “pogrešile adresu”. Veo je dakle, nekada imao zaštitnu, a ne dekorativnu ulogu.  Kako je osnovna svrha nekad ustanovljene bračne veze, bila ostvarivanje potomstva, u samom svadbenom obredu su uvek bili najvažniji oni postupci kojima se pokušao osigurati upravo ovaj. Posipanje mladenaca žitom po završenom obredu, najčešće pred crkvom, imalo je upravo ovu ulogu. Žito predstavlja plodnost, a ilustrativno se njegovim korišćenjem upravo pokušalo uticati na plodnost mladenaca, a prema verovanju, donoslilo je blagostanje i sreću. Hleb kojim je nekada mlada dočekivala mladoženju i njegovu pratnju je imao istu funkciju. Nekada se u istu svrhu ispred kuće klao i petao. Ovo žrtvovanje petla koji oličava mušku potenciju, ima za cilj da se upravo umilostive sile koje, prema verovanjima, mogu uticati na plodnost muškarca. Danas je taj običaj zaboravljen čak i u seoskim sredinama, Ostalo je često pevanje pesama sa erotskim, često i lascivnim porukama koje su se odnosile na čin sjedinjavanja mladenaca. A mlada i danas često treba sa sobom ili na sebi da ima nešto crveno. Crvena je moćna magijska boja, štitila je mladu, a istovremeno je simbolizovala i osiguravala plodnost.

Foto: yellowtoot.deviantart.com, www.forum-srbija.com. Tekst: Bojana Đorojević