Nedavno sam u magazinu pročitala intervju sa jednom hrvatskom voditeljkom. Na samom početku me je zainteresovao naslov, koji je glasio: „Pauza od braka bila je moj najbolji potez u životu“. Morala sam da ga pročitam i vidim ima li tu nečega što bih mogla podeliti sa Vama. I bilo je. Posle neka neko kaže da se iz žute štampe ne može nešto naučiti i da ne daje teme za razmišljanje. Iz tuđih iskustava se može naučiti mnogo, naročito onih ljudi koji su iskreni dok govore o usponima i padovima u svom životu.
U intervjuu ona govori o krizi u braku koji traje pet godina (sa partnerom je deset godina). Otkrila je da su se njen suprug i ona našli u fazi iz koje nisu znali kako dalje da nastave zajedno. Rešenje su potražili u privremeno razdvojenom životu. Tokom više od pola godine koliko je trajala njihova bračna pauza kažu da su nastavili da brinu i pružaju oslonac jedno drugom. Iz perioda razdvojenosti koji je iza nje, „naša sagovornica“ je izašla sa novim uvidima i stavovima. Postala je ozbiljna zagovornica ideje da svakoj dugoj vezi (braku) povremeno treba pauza u kojoj se može o svemu sa distance razmisliti jer svakodnevica ponekad zna ubiti romantiku. Takođe tvrdi da je najvažnije biti iskren prema sebi i prema drugima, i priznati da postoji problem. Na kraju, zaključak se nameće sam, da je pauza u braku za ova par bila lekovita i da su uspeli da savladaju bračnu krizu.
Međutim, javnost je na ovu ispovest reagovala različito. Sa jedne strane, oni koji su osuđivali tvrdili su da je pauza od braka pauza od pameti, te da se od braka jednostavno ne može odmarati i pauzirati. Mnogi su u tome videli samo novotariju zapadnog sveta i izgovor da se viđaju drugi ljudi, sa vrlo negativnim uticajem na razvoj dece (ako ih par ima). Negativnih komentara i osuda, pretpostavljate već, bilo je mnogo više. U manjini su bili oni koji su pozdravljali pauzu kao način spašavanja braka koji je za ovaj par funkcionisao, što bi trebalo biti najbitnije.
I ovde dolazi do sukoba dva poznata načela o bračnim odnosima. Između onog da supružnici treba da budu jedno uz drugo i u dobru i u zlu i onog iz dela teksta Duška Radovića koji govori o tome da brak treba da uređujemo sami, lepše i humanije nego što može bilo koji zakon da predvidi. Šta Vi mislite?
Sa obzirom na to koliko brzo se navikavamo na promene novog vremena u kojem živimo, na to što naši prijatelji u našem društvu više pažnje pridaju telefonu nego nama, da svojoj deci daju neobična i kratka imena koja kasnije tetoviraju na unutrašnjoj strani zgloba šake, možda uskoro i pauza u braku postane uobičajena stvar oko koje se neće voditi rasprave.
Autor: Ljiljana Lazić
foto: www.helpwithrelationship.com
Nema komentara još uvek. Budite prvi!