Narodna verovanja u ljubavnu magiju – kada ću se i za koga udati?

U ljudskoj je prirodi  znatiželja vezana za buduće događaje. Vreme u kojem se živelo bez televizije, časopisa i interneta, živelo se  u skladu sa prirodom. Upravo od prirode su se tražili odgovori na ključna pitanja o budućem životu neudatih i neoženjenih.

Gatanje ili predskazanje deo je ljubavne magije koja je čvrsto utemeljena u našim narodnim običajima i verovanjima, toliko da se ponegde i danas praktikuje. Devojke, udovice i ređe momci pokušavali su da predvide budućnost i odgonentnu kakva će im biti udaja odnosno ženidba.

Ljubavna magija vezana je  za kult zemlje, vode i biljaka.  Magijske radnje izvodile su se određenim danima u godini. Za najpogodnije vreme smatrali su se praznici Božić, Uskrs i Đurđevdan. Izbor ovih praznika vezan je, uglavnom, za položaj Sunca i za deljenje godine na dve polovine-toplu i hladnu. Čovek je imao predstavu o vremenu utemeljenu u paganskoj religiji da se pred Božić završava  jedan ciklus vremena i dolazi do raspadanja stare godine, te da iz tog haosa treba da se stvori novo vreme.

Kada devojka ne može da se uda, treba da uoči Nove godine prenoći u tuđoj kući. Verovalo se da će uskoro biti isprošena.

Đurđevdan i Usrks vezani su za početak bujanja vegetacije i rasplod stoke. Postojalo je verovanje da se na Đurđevdan oslobađa stvaralačka snaga Zemlje. Tu snagu žene su pokušavale da iskoriste za podsticanje svojih ženskih kvaliteta.

Najčešća pitanja bila su:

1. kakav je lik momka-suđenika?

2. da li će se devojka udati u toj godini?

3.  da li će se udati za momka ili udovca?

4. da li će se udati za bogatog ili siromašnog?

5. s kog kraja će momak doći?

Odgovori na ova pitanja se tražila su se na sledeći način:

dozivanjem suđenika u san

Devojka uoči mlade nedelje izlazi pred kuću, uzima nož i vrh usmerava ka zvezdi Danici. Nož posle stavlja pod jastuk da bi sanjala suđenika.

gatanjem pomoću biljaka

Posredstvom biljaka žene su pokušavale iskoristiti stvaralačku snagu Zemlje, pošto su biljke vezane za Zemlju i simbolički su predstavljale njenu kosu. Najčešće su se upotrebljavale kopriva, luk i vrba.

Uveče, uoči Đurđevdana, po zalasku Sunca, momak sadi u bašti struk koprive. Ujutru gleda na koju stranu se kopriva nagnula, sa te strane će se oženiti.

Takođe uoči Đurđevdana, devojka podrezuje 3 perca belog luka. Jedno perce obavija crvenom svilom, drugo zlatnom, a treće crnim koncem. Na Đurđevdan, pre Sunca gleda, ako je najveće perce sa zlatnom svilom udaće se za momka, ako je sa crvenom, udaće se za udovca, a ako je sa crnim koncem, umreće.

Na vrata, sa spoljašnje strane devojka je kačila tri grančice vrbe koje je namenjivala sebi i dvema drugaricama. Čija grančica uvene do jutra, verovale su da se  ta neće udati. 

Da bi devojku svi momci voleli nosila je uvek sa sobom list dunje namazan medom.

 gatanjem pomoću životinja

Na Badnje veče devojka izlazi ispred kuće i osluškuje, s one strane odakle se čuje da psi laju, sa te strane će biti njen suđenik.

gledanjem u ogledalo

Ogledalo se često upotrebljavalo u ljubavnoj magiji, predstavljalo je zamenu za vodu i granicu između dva sveta.

Da bi saznala za kog će se momka udati, devojka je uoči mladog petka, uzimala ogledalo, okretala ga prema mesecu i gledala da bi ugledala svog suđenog.

 U gluvo doba devojka unakrsno mete sobu, i skuplja smeće na sredinu sobe. Pali  četiri sveće i gleda u ogledalo da bi videla svog suđenika. 

foto: www.500px.com                                                                                                              Autor: Ljiljana Lazić