Godinama pre nego što budemo blizu venčanja, negde još u pubertetu, roditelji nas odvedu na venčanje ćerke nekih svojih tamo prijatelja. Vi dolazite, mladi i puni snage i elana da promenite svet i potpuno se zgrozite. Nakon groznog kuvanog kupusa, bezubih stričeva i tetaka sa naramenicama koje se osećaju na jeftine parfeme i još jeftiniju rakiju, koji usplahireno igraju kolce iako jedva poznaju zvanice, vi odlučujete jo tu i tada – MOJE VENČANJE NEĆE BITI OVAKVO.
Još tada, u sedmom razredu, obećavate svečano: na mom venčanju biće uglavnom mladi! Na mom venčanju neće biti ovako užasna muzika! Biće DJ! I violine pre toga! Na mom venčanju mladoženjin brat neće povraćati ispred sale! Na mom venčanju neće služiti ovaj odvratan gusti sok! Na mom venčanju neće biti 350 ljudi! Moje venčanje će biti malo i ukusno!
Imamo tužnu vest. Sve to će se desiti i na vašem venčanju. I to zahvaljujući svojim i njegovim roditeljima.
Biće 300 ljudi, od toga 70 vaših prijatelja
Ako mislite da je 300, 400 ljudi mnogo, varate se. To je 150 gostiju za vas, 150 mužu. Od toga računajte da skoro pola ne poznajete ili ne volite nešto specijalno, jer su to ustvari bolje polovine vaših zvanica. Muževi, žene, devojke, deca.
Vaši roditelji će insistirati da pozovu porodicu i to ne možete da odbijete jer … Pa, porodica su. Ali, vi ste bili voljni da pozovete “užu širu” porodicu, a ispada da zovete i osmo koleno, jer – ako pozovete ovu tetku, morate i teču i njihovo troje odrasle dece. Onda nije red da ne dođe i stric, ali i ona baba-strina koja vam zapravo i nije strina, ali vam je nejasna konekcija. Onda će i njegovi roditelji da insistiraju na istom tretmanu. Napraviće i vaši i njihovi spisove od 300 ljudi, ali će ih skratiti na po 100, 150 svako jer ste im objasnili da nema smisla. To je već 200, 300 ljudi. Ako probate da ih dozovete pameti, upotrebiće prvo argument – i oni su nas zvali, sramota da mi njih ne zovemo, zatim “ja sam ti majka”, zatim će da igraju na sažaljenje, a ako ni to ne uspe – napomenuće da oni plaćaju.
Imaćete užasnu salu, a ne elegantan restoran
Elegantni restorani bukvalno nikad ne primaju preko 200 ljudi. 100 je prosek, a 200 maksimum i čudo. Sve gde može da se smesti 250, 300 ljudi su sale sa kičastim i ironičnim imenima poput Šik, Glamur, Stil ili nekim italijanskim imenima tipa Azuro ili Dolče Vita koji se nalaze pored auto puta, pola sata od grada. Čak ni oni neće primati preko 350 ljudi, tako da nećete zvati prijatelje koji vam nisu stvarno najbliži. Zatim, za taj broj zvanica trebaće vam 15 000 evra, tako da ćete morati da imate najjeftiniji meni – onaj ranije pomenuti kupus, najgoru rakiju, gusti sok i hladno svinjsko pečenje.
Nećete biti najlepša mlada
Vaša mama će da vam nađe šminkerku koja će da vam prečupa obrve i zatim ih pojača crnom olovkom. Haljina neće biti savršena, jer ćete se ugojiti od nerviranja.
Ali, biće vam super
Bićete ubeđeni da je vaše venčanje ipak drugačije, iako nije – jer ste tog dana rekli “da” čoveku kog volite, zato što ste videli koliko su oni bili srećni i zato što ste na kraju ipak svi bili zajedno.
Ahahahahahahaha (Y)
Sjajan text!!! Hvala! 😀
Ne dozvolite mami da vam nadje sminkerku i frizerku, niti ista od gore navedenog.
Pozovite direktne babe i dede i rodjene tetke i ujake i striceve i njihovu decu.
Ostalo prijatelji!
To ce u danasnje vreme biti svadba od oko 150 osoba.