Znamo da ste nebrojeno puta slušali i čitali o ovoj temi. Ali uprkos velikom broju tekstova o ovoj pojavi, što stručnih, iz pera psihologa i psihotrapeuta, što onih lično iskustvenih na raznoraznim forumima i blogovima, mislim da ne postoji mlada koja se potpuno hladnokrvno držala tokom čitave ceremonije. Razlozi napada treme, anksioznosti, pa i panike su veoma raznovrsni, i nasuprot uvreženom mišljenju devojaka koje još nisu prošle kroz to, pogađaju i one najsigurnije, najutemeljenije u svom izboru. Stvar je u tome, da strah praćen raznoraznim neprijatnim fizičkim menifestacijama poput lupanja srca, ježenja kože, znojenja dlanova, sušenja usana itd. nije prouzrokovan nesigurnošću u sopstvenu odluku ili uviđanjem da ste u odsudnom momentu napravile grešku, već je posledica racionalnog sagledavanja da ste došli do kraja jednog puta iza koji stoji neizvesnost, i da se način života za Vas sada neminovno menja. Iako ste ovoga, naravno svesne i dok teku sve pripreme za ceremoniju, strah udara uvek najjače u trenutku kada se sve nezaustavljivo i nepovratno odigrava pred vašim očima.
U tim trenucima, najbolje je da u vidnom polju imate neku osobu od poverenja i na koju uvek možete da se oslonite (a da to, u ovom slučaju nije Vaš budući muž, o čijem haosu u mislima u tom momentu verovatno možemo napisati makar duplo sadržajniji tekst). Najčešće su to ili mama, ili sestra, ili kum(a), odnosno najbolji drug ili drugarica. Njihov smirujući pogled u odsudnim momentima može biti zaista neprocenjiv, naročito ukoliko su upoznati sa Vašim stanjem. Kako ovo može da bude nezgodno, jer zapravo Vaš pogled treba da bude usmeren isključivo na sveštenika ili matičara, nije na odmet, ako se osetite uznemirenim, da povremeno pogledate i sa strane. Zato strateški pozicionirajte najbliže osobe u neposrednu blizinu. Ukoliko je u pitanju obred u crkvi, koji traje mnogo duže nego ceremonija u opštini, iz ovoga plana morate izuzeti kumove, čije je mesto ustanovljeno tačno iza Vas.
Drugi savet koji Vam možemo uputiti jeste, da dok traje ceremonija, pokušavate da ne mislite na sve one situacije koje počinju sa “A šta ako…”. Dakle, ne mislite na budućnost u datom momentu, budite sada i ovde, a ako Vas misli “povuku”, vraćajte ih u prošlost, sa kojom ste, za razliku od budućnosti , upoznati. Sećajte se lepih stvari koje su Vas povezale, pokušajte da ponovo vizualizujete vaš prvi susret sa budućim suprugom, prisetite se zajedničkih putvanja , izleta, izlazaka na kojima ste se tako dobro proveli… Ako pritom počnete da se zamišljeno smešite, misija je uspela!
Foto: blog.vitacost.com, www.wedding.com.au Autor: Bojana Đorojević
Nema komentara još uvek. Budite prvi!