Mnoge žene maštaju o svom venčanju još od kad su bile devojčice. U tim maštanjima veliku ulogu igra pop kultura – filmovi i serije koje gledamo, knjige koje čitamo, muzika koju slušamo.
Filmovi sa temama venčanja u najvećoj meri dolaze sa Zapada, pa tako u zamišljanju sopstvene svadbe mogu da se nađu mnogi elementi koji ne postoje u domaćoj tradiciji.
Jedan od takvih običaja je davanje zaveta na venčanju. Mlada i mladoženja zapišu svoje zavete kojima se jedno drugom obavezuju na ljubav, odanost, posvećenost, a zatim zavete čitaju prilikom ceremonije venčanja. Kod nas običaj izgleda tako što isključivo matičar čita delove porodičnog zakona i prateći materijal, a na njegova pitanja mladenci odgovaraju sa (najčešće) “Da”… ili “Ne”, što je identično praksi i na Zapadu. Zaveti koje pišu mladenci predstavljaju svečan i simboličan trenutak, tako da se mogu čuti i na svadbama kod nas.
Još jedan običaj koji smo viđali uglavnom u američkim serijama i filmovima su deveruše. Deveruše, devojke koje su identično obučene, obično su sestre i bliske prijateljice mlade. “Glavna” među njima je kuma, najbolja drugarica mlade (“made of honor”), običaj je koji je i kod nas zastupljen. On, u svojoj zapadnjačkoj formi, potiče iz perioda Rimskog carstva, a deveruše su se oblačile identično kao mlada kako bi oterale zle duhove i osigurale mladencima sreću.
Svadbeni marš tradicionalno se svira na svadbama na Zapadu. Većini nas je na ovu svečanu pesmu prva asocijacija – venčanje. Ona je zapravo deo kompozcije Feliksa Mendelsona nastale specijalno za predstavu Vilijema Šekspira “San letnje noći”.
Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno, nešto plavo – mlada pomenute predmete sakuplja pre venčanja i nosi ih tokom same ceremonije. Ovaj običaj nastao je na osnovu pesme iz Viktorijanskog doba koja mladoj želi sreću u braku. Tako svaki element ima drugačiju simboliku: plava boja je tad bila izuzetno popularna za mladence, “nešto staro” simbolizuje povezanost mlade sa svojim porodicom, “nešto novo” optimizam i nadu, a “nešto pozajmljeno” obično je uspomena od srećno udate prijateljice ili člana porodice čija sreća će se proširiti i na mladu kroz posedovanje pozajmljenog predmeta.
✤ ✤ ✤
Venčanje danas, ma o kojim običajima da je reč, najčešće izgleda onako kako mlada i mladoženja to žele. Postoje tradicije kojih je neophodno pridržavati se, a postoje i one o kojima se sami pitamo. Tako možemo imati potpuno tradicionalnu ili “modernu” svadbu, ali i uzimati elemente i jednih i drugih koji nam se dopadaju, jer svaki od njih sebi ima utkanu svečanost i ideju o večnoj ljubavi, što su potpuno univerzalne vrednosti.
Foto: stuffpoint; Autor: Ina Poljak
Nema komentara još uvek. Budite prvi!