Svi znamo priču o najpopularnijem domazetu u našoj kulturi, o Vasi Ladačkom. Sledi priča o domazetstvu.
U kući u kojoj se nisu rađali sinovi postojao je običaj da otac pošto uda jednu kćerku dovede zeta u kuću i preda mu sva prava i dužnosti pravog sina. Ako je imao više kćerki, to je obično bio najmlađi zet. Domazetstvu se pribegavalo iz nevolje, i to obostrane.
Nevestin otac je nastojao da sačuva dom da ne opusti. Zbog osude okoline, da žive sa tastom i taštom odlučivali samo siromašni ljudi, bez roditelja i imanja, da bi na ženinom imanju poboljšali svoje stanje. Momak koji ženidbom postaje domazet je uglavnom jedan od mlađe braće u kući koja će pripasti najstarijem. Okolina ih je smatrala neradnicima i beskućnicima, omalovažavala ih i nazivala podrugljivim imenima, kao na primer: domazet, domazetović, dohodac, privuk, pripuz, uljez, prizetko, prićuško, prizetnjak, miraščija, priženja, nakućnjak, papuzan, ukliz, privodnjak i td.
Ni od zeta sin, ni od vrbe klin. narodna poslovica
Posle ženidbe, domazet ulazi u kuću svoga tasta i u njoj ostaje da živi. Dolaskom u kuću prihvata običaje te porodice. Veze sa kućom njegovih roditelja slabe. Nad njim prestaje autoritet bioloških roditelja (ako ih ima), a jača roditelja njegove žene. Različite položaje i statuse je mogao zadobiti u novoj porodici. Od sluge, preko uvaženog zeta do voljenog sina. Ipak taštu i tasta nije smatrao za roditelje. Drugi slučaj domazetstva nije kada zet treba da zameni sina, nego iz drugih razloga. Kada muškarac ženidbom dođe u kuću udovice, i postaje muška glava kuće.
www.makabijada.com
U mnogim krajevima uzima prezime svog tasta i prenosi ga na svoju decu, ali i zadržava svoje ili ima dva pezimena, svoje staro i tastovo novo, ili se preziva Domazet ili Domazetović. Uzima slavu svog tasta, ali vrlo često pored nje zadržava i svoju. Tastovu uglavnom slavi za njegovog života, a posle slavi samo svoju. Domazet od tasta u nasleđe dobija celo pokretno i nepokretno imanje, i njime slobodno raspolaže. Da ženska deca nisu dobijala nasleđe ranije smo pisali ovde. Zauzvrat ima dužnost da tasta i taštu poštuje i brine o njima.
Narod kao da nije imao sluha i razumevanja za osnovni razlog pojave domazetstva, a to je očuvanje porodične loze i ognjišta i siromaštvo. Od patrijarhalnog društva koje na prvo mesto stavlja porodicu i porodične vrednosti očekivali bismo da razume i podržava sve načine za očuvanje porodice, ali to nije uvek slučaj. Svest patrijarhalnog čoveka ima slabu toleranciju za odstupanje od uobičajenog reda i poretka. Od muškarca se očekuje da bude glava porodice i kuće i da kao muž i otac ima apsolutnu vlast nad imovinom i svim ostalim članovima porodice. Žena je bila ta koja je napuštala svoj roditeljski dom i udajom odlazila u drugi. U novom domu nimalo lak položaj menjala je vremenom, sporo, teškim fizičkim radom, poslušnošću i rađanjem muške dece. Pošto je domazet predstavljao posinjenog zeta, ipak verujemo da su njegov položaj, status i prava u novom domu bili znatno povoljniji u odnosu na ženu (koja odlazi u mladoženjinu kuću).
foto: narodni.net
autor: Ljiljana Lazić
Nema komentara još uvek. Budite prvi!