Da li znate kako izgleda slovačka svadba?

U Vojvodini, multikulturalnoj sredini, postoji niz običaja vezanih za svadbene obrede koje upražnjavaju nacionalne manjine. Oni su veoma raznovrsni i vrlo interesantni, i razlikuju se ponekada, od mesta do mesta, čak iako ona nisu međusobno mnogo geografski udaljena. To svedoči o bogatom kulturnom nasleđu ovih prostora. Iako su zvanice na ovakvim svadbama uglavnom sa istog, ili sličnog kulturnoobičanjog prostora jer ih vežu rodbinske i prijateljske  veze, uvek je veoma interesantno posetiti neku od takvih svadbi, i spoznati svo bogatstvo, lepotu i raznovrsnost običaja. Na prostoru Vojvodine su sasvim izvesno mnogi od ovih običaja zaboravljeni i ustupaju prostor novim vidovima svadbenog ponašanja. Neki od njih su sačuvani u manje ili više izmenjenom obliku, a kod velkog broja ovih običaja zaboravljeno je njihovo pravo značenje.

Slovački običaji su zadržani u nekim mestima u Vojvodini. Lepotu i bogatstvo izrade devojačke haljine (koja je nekada imala i po nekoliko sukanja koje su u slojevima reprezentovale mladinu spremu i bogatstvo), i pre svega, posebnog venca i kape na glavi mlade koji je ona nekada nosila za vreme venčanja i koji je simbolično označavao promenu njenog društvenog statusa, danas je moguće videti gotovo jedino na fotografijama, budući da se slovačke mlade više ne ukrašavaju ovim detaljem. Ukoliko ga nose, onda je on najčešće iznajmljen i to samo za svadbeno fotografisanje. Nekada se nasleđivao po ženskoj liniji i bio prava porodična dragocenost, a mogao je da teži i po nekoliko kilograma.

Složeni obredni proces je započinjao od prosidbe kada je mladić sa jednim od roditelja odlazio u devojčinu kuću. Na sledećem sastanku je devojci donosio poklone i novac. Prema etnografskim zapisima, najčešće je davan novac za svečane marame. Veridba po pravilu traje najmanje mesec dana kako bi oglašavanje u crkvi, koje je obavezni deo ovog procesa trajalo tri nedelje. Danas, naravno, mladoženja u prosidbu ide sa kumom, u većini slučajeva ostavljen je običaj da veridba traje makar mesec dana, a u nekim mestima se zadržao i običaj darivanja marama. Zbog složenosti običaja, svadbena veselja su nekada mogla da traju po nekoliko dana pre same ceremonije, u toku kojih mladoženjii prijatelji idu po kućama i pozivaju goste na veselje. Svadba započinje kod mladića u kući odakle je skup svatova polazio po mladu. Ovaj običaj je zadržan do danas i ne važi samo na slovačkim svadbama. Svadbena povorka uvek ima redosled kretanja koji je strogo utvrđen i koji je ustanovljen prema važnosti članova povorke. Prvo, naravno ide mladoženja sa venčanim i krštenim kumovima, pa potom članovi najuže rodbine, a na kraju omladina.  Potom sledi crkveno venčanje, a mladenci se prevoze bogato iskićenim kočijama. Naravno, usled potrebe da se održi ekonomičnost ovakvih proslava koje su nekada zaista finansijski iscrpljivale obe porodice, danas se pribegava “jednodnevnom” venčanju. Jedan od elemenata koji se zadržao jeste prisustvo “starejšeg”, starog svata, koji je bio uvaženi gost i koji je držao najvažniju zdravicu mladima. Nekada je on bio viđenija ličnost u selu, a danas postoje osobe koje se zaista bave ovim poslom i naplaćuju usluge pisanja prigodnih govora na svadbama .

Foto: www.stil-magazin.com, Tekst: Bojana Đorojević